1 Kings 3
1 Соломон се спријатељи са фараоном, царем египатским. Потом се ожени ћерком фараоновом и уведе је у Давидов град док не доврши свој двор, дом Господњи, и зид око Јерусалима
2 Народ је тада приносио жртве на узвишењима јер до тог времена није био саграђен дом имену Господњем.
3 Соломон је волео Господа и ходио је по наредбама свога оца Давида, али је на узвишењима приносио жртве и кадио.
4 Зато цар отиде у Гаваон да принесе жртву јер је онде било највише узвишење. Соломон принесе хиљаду жртви паљеница на том жртвенику.
5 Тада се у Гаваону јави Господ Соломону ноћу, у сну. Бог му рече: „Замоли шта да ти дам.”
6 Соломон рече: „Ти си учинио велику милост слуги свом Давиду, мом оцу, јер је ходио пред тобом верно, праведно и чистим срцем. Сачувао си му ту велику милост да му даш сина да седи на престолу његовом као што је данас.
7 Сада, Господе, Боже мој, ти си зацарио слугу свога на место оца мога Давида. Ја сам младић, не знам да полазим и да долазим.
8 Слуга твој је усред народа који си изабрао, бројног народа који се не може избројати ни израчунати.
9 Подари слуги свом срце разумно да може да суди народу твом и да разликује добро и зло. Ко може да управља тако великим народом?”
10 Господу би мило што је Соломон то молио.
11 Затим му Бог рече: „Кад си то замолио, а ниси молио за дуг живот, ниси молио за богатство, ни за главе непријатеља својих, него си молио за разум у просуђивању,
12 ево, учинићу како си рекао. Ето, даћу ти срце мудро и разумно, какво нико није имао ни пре тебе нити ће га ико имати после тебе.
13 Уз то, даћу ти и оно што ниси молио: богатство и славу какву неће имати ниједан цар док си жив.
14 Ако будеш ишао мојим путевима држећи законе и заповести моје, као што је ишао отац твој Давид, продужићу ти живот.”
15 Соломон се пробуди и, гле, то беше сан. Потом се врати у Јерусалим и стаде пред ковчег савеза Господњег. Он принесе жртве паљенице и жртве захвалности и приреди гозбу свим слугама својим.
16 Једном дођоше две жене проститутке цару и стадоше пред њега.
17 Једна жена рече: „Допусти, господару мој. Ја и ова жена живимо у истој кући. Ја родих дете поред ње у кући.
18 После три дана од мог порођаја породи се и ова жена. Биле смо заједно, нико стран није био са нама у кући, само нас две.
19 У ноћи умре син ове жене јер је легла на њега.
20 Она устаде усред ноћи, узе мог сина с моје стране док је слушкиња твоја спавала, стави га себи у наручје, а свог мртвог сина стави мени у наручје.
21 Кад ујутру устадох да подојим сина свог, гле, дете није живо. Кад сам ујутру погледала боље, гле, није био син којег сам родила.”
22 Потом рече друга жена: „Није тако! Мој син је овај живи, а твој син је онај што је мртав!” Ова одговори: „Није тако! Твој син је мртав, а мој син је жив!” Тако су се препирале пред царем.
23 Тада цар рече: „Ова каже: ‘Мој син је жив, а твој син је мртав.’ Ова каже: ‘Није, него је син твој мртав, а мој син је жив!’”
24 Затим цар рече: „Дајте ми мач.” Они донесоше мач пред цара.
25 Тада цар рече: „Расеците живо дете надвоје, па дајте половину једној, а половину другој.”
26 Тада жени чији је син био жив задрхта утроба и рече цару: „Молим те, господару мој. Подајте њој живо дете, немојте да га убијете!” Она друга рече: „Нека не буде ни мени ни теби. Расеците га!”
27 Онда цар одговори и рече: „Подајте оној живо дете, не убијајте га, она му је мајка.”
28 Сав Израиљ је чуо пресуду коју је цар донео и поштовали су цара јер су увидели да је у њему Божја мудрост кад пресуђује.